DOSTA VAM JE STANA I ŽELITE DA ŽIVITE U KUĆI? Ovo su ključne razlike između MONTAŽNIH I ZIDANIH

Montažne kuće su proteklih decenija bile predmet diskusija i mnogih rasprava, kako stručnjaka, tako i javnosti.

Foto: pixabay

Da li graditi zidanu – klasičnu ili montažnu kuću? Univerzalan odgovor na ovo pitanje ne postoji, već zavisi od individualnih potreba investitora i njegovih uverenja.

Montažne kuće su idealne za ljude koji žele da žive u kući projektovanoj i dizajniranoj prema ličnim potrebama, ali ih gradnja kao proces ne zanima ili o njoj ne znaju dovoljno, nemaju iskustva te vrste, ni vremena da se gradnjom bave, pa tako sve prepuste izvođačima po sistemu “ključ u ruke”.

Montažne kuće nisu novitet. One su se pojavile još u 18. veku, a savremene montažne kuće doživele su ekspanziju sedamdesetih godina 20. veka. To su objekti čiji se elementi izrađuju u radionicama ili fabrikama, odakle se ti gotovi elementi – delovi kuće, proizvedeni prema arhitektonskom projektu, transportuju na potrebnu lokaciju i zatim sklapaju na licu mesta.

Kada su u pitanju montažne kuće najčešće spominjane prednosti su: niža cena, brzina gradnje i energetska efikasnost.

Vreme potrebno za izgradnju montažne kuće mnogo je kraće nego vreme potrebno za izgradnju zidanih objekata. Naime, za vreme koje je potrebno da se izrade zidovi, prozori, paneli i ostali delovi montažne kuće u fabrici, na lokaciji na kojoj će biti izgrađena kuća mogu se uraditi temelj i ostali pripremni radovi. Procenjuje se da je ušteda u vremenu i do tri puta veća, jer izgradnja montažne kuće traje do nekoliko meseci, dok izgradnja klasične zidane kuće godinu dana. Montažna kuća je kompletno završen proizvod, a kod klasične gradnje uvek ima nešto što ostane nedovršeno, najčešće to bude fasada, pa se često dešava da ljudi godinama žive u nedovršenim objektima.

Isplativost montažnih kuća je predmet razmatranja – može se reći da koštaju manje od zidanih, ali ne i dosta manje, jer istaknute cene najčešće ne obuhvataju izradu temelja, instalaciju grejanja, elektro radove, vodovod i kanalizaciju, limarske radove i druge završne radove, kao ni prilagođavanje standardnih ponuda konkretnim potrebama investitora.

Cene montažnih kuća investitori definišu u zavisnosti od veličine kuće, nivoa izgrađenosti i vrste materijala koji se ugrađuje, pristupačnosti terena i sistema grejanja, kao i da li je kuća u sivoj fazi” ili ključ u ruke”. Cena za sivu fazu”, bez zanatskih radova, iznosi od 150 do 230 evra po kvadratu, a za ključ u ruke” od 270 do 450 evra po kvadratu.

Kod zidanih, klasičnih kuća cene za sivu fazu” su od 170 do 300 evra, a za ključ uruke” od 350 do 500 evra po kvadratu, pa i više, u zavisnosti od želja.

Kada se sve to sabere, finalna cena montažne kuće je veoma bliska ceni klasično građene kuće.

Foto: pixabay

Međutim, prednost je što se kod montažne kuće u startu zna kolika je ukupna cena kuće, jer su svi projekti, merenja, radovi, materijali i drugi izdaci proračunati su pre nego što se krene sa izradom kuće. Što se tiče troškova održavanja montažne kuće, troškovi održavanja svake kuće nezavisno od sistema gradnje su isti za isti kvalitet ugrađenih proizvoda.

Rok Trajanja montažne kuće je uglavnom do 100 godina uz redovno održavanje, dok se smatra da je rok trajanja zidane kuće znatno duži. Međutim, ni kvalitetnu klasično građenu kuću nije tehnički i ekonomski isplativo adaptirati nakon 100 godina, već je povoljnije srušiti staru i sagraditi novu. Isto važi i za montažnu kuću s tom razlikom što se objekat tada može jednostavnije i jeftinije demontirati i reciklirati. Životni vek svakog proizvoda, pa tako i kada je u pitanju kuća, zavisi od kvaliteta materijala i izrade, završne obrade i zaštite.

Energetska efikasnost je nesumnjiva. Montažne kuće spadaju u oblik “zelene gradnje” – za izradu delova montažne kuće koriste se prirodni materijali kao što su drvo i smola, pa se tako izgradnjom montažne kuće čuva životna sredina. S obzirom na to da je građevinska industrija jedan od najvećih zagađivača životne sredine, drvo kao osnovni građevni materijal montažnih kuća predstavlja ekološki prihvatljiv izbor, ne samo zato što je za njegovu obradu potrebno znatno manje energije, nego i zato jer je takve građevinske elemente u potpunosti moguće reciklirati. Kvalitetnom i pravilno izvedenom termoizolacijom odgovarajuće debljine, kao i kvalitetnom PVC i Alu stolarijom koja se ugrađuje, čuva se energija i zadržava prijatna mikroklima u objektu, što doprinosi tome da montažna kuća bude energetski efikasna.

Bojne su predrasude kada je u pitanju izgradnja montažnih kuća, jer se za njih i dalje vezuje opis “napravljene od kartona” i “dizajn bez karaktera”. Činjenica je da zbog ovog predubeđenja slabo prolaze na tržištu nekretnina i prilikom prodaje jeftinije su za 30 odsto u odnosu na klasično zidane objekte. Međutim, ukoliko investitor – korisnik želi da izbegne dugačak period izgradnje i borbu sa raznim majstorima, u mnogo čemu je bolji izbor montažne kuće u odnosu na klasičnu gradnju. Ovakav tip gradnje nudi mnogo mogućnosti, varijanti i karakteristika koje mogu zadovoljiti svakog, jer montažna kuća danas predstavlja kvalitetnu alternativu klasičnoj gradnji, koju bi ozbiljno trebalo da razmotri svaki potencijalni investitor.

Ne ulivaju poverenje?

Činjenica je da se montažne kuće prave od laganih materijala, a ljudima sa našeg podneblja koji su generacijama zidali ciglama i blokovima, to ne uliva poverenje.

Rasprostranjena je priča kako se za kratko vreme (30-40 godina) montažne kuće raspadaju same od sebe, a drveni vezni elementi, zbog naglih klimatskih promena, već nakon desetak godina iskrive. Međutim, današnje montažne kuće su daleko naprednije i decenije iskustva u izvođenju i izgradnji montažnih kuća dovele su do unapređenja tehnologije i korišćenja savremenih materijala koji su zaslužni za njihovu sve kvalitetniju i širu primenu. Na njima se primenjuju inovacije u oblasti građevine, drvne industrije, ekologije i svi materijali od kojih se montažne kuće izrađuju moraju da ispoštuju propisane standarde i mere zaštite.

Izvor: novosti.rs