IVANA I ZVONKO SAZIDALI ŠTEDLJIVU I JEFTINU PEĆ: evo kako je par iz Srbije napravio nevjerovatnu raketnu peć za samo 100 eura
Zvonko i Ivana Rakarić iz sela Rakovac na obroncima Fruške gore, sami su napravili peć na koju se griju, takozvanu raketnu peć. Načinjena je od cigala, pijeska, gline i sirove zemlje i koštala je oko 10.000 dinara.
Peć izgleda kao sa prazničnih čestitki, kao sa starih slika vojvođanskih paorskih kuća. Na ovu peć može da se sjedne, na njoj da se kuva, a domu daje toplinu koja nema veze sa grijanjem.
Ivana je diplomirani inženjer arhitekture i bavi se istraživanjima prirodnih načina gradnje. Zvonko je mašinski inženjer i doktor tehničkih nauka. Radi na Fakultetu tehničkih nauka u zvanju docenta. Sa dvoje dece, Nikolom i Emilijom, žive na 13 kilometara od Novog Sada.
Zvonko kaže da su raketne peći zapravo vrsta uređaja za štednju goriva. Naziv su dobile sedamdesetih godina prošlog veka.
- Ali princip funkcionisanja poznat je hiljadama godina, od antičkih termi do istočnjačkih tradicionalnih peći. Razlog zašto se ove peći do danas nisu razvijale, leži u masovnoj upotrebi prirodnog gasa, električne energije, nafte – objašnjava Zvonko Rakarić.
Ove peći su dobile naziv po svom ložištu, “raketnom laktu”, koje funkcioniše i izgleda potpuno drugačije nego kod običnih peći. Ono se pravi tako da bude maksimalno izolovano od okoline, u obliku je uske i oko metra dugačke cevi koja se lomi na lakat. Ovakvo ložište omogućuje, na jednostavan način maksimalno iskoriščenje goriva, budući da se u njemu postigne značajno veća temperature nego kod klasičnih ložišta.
Drugo, ovakvo ložište može da gura produkte sagorevanja kroz, naprimer klupu, gde se akumulira dobijena toplota. Efekat koji ima ložište peći Rakarića, ekvivalentno je efektu dimnjaka visine 30 metara!
Ivana Rakarić, diplomirani inženjer arhitekture, kaže da je peć koju su izgradili u svom domu tipičan primer raketne peći. Cilj je maksimalno iskorišćavanje i goriva, ali i dobijene toplote.
- Kod naše peći imamo tri radna elementa – plotnu smeštenu iznad izlaza iz ložišta, element za brzo zagrevanje koji se popularno naziva “štediša” i klupu za sedenje koja predstavlja termoakumulacionu bateriju. Na plotni se lako postiže temperatura ekvivalentna “trojci” na električnom šporetu. Sistemom klapni smo predvideli usmeravanje toplih gasova, ili prema štediši – kada želimo brzo zagrevanje, ili prema klupi, kada je cilj da se toplota akumulira- pojašnjava Ivana.
Rakarići su svoju raketnu peć izgradili početkom ove grejne sezone. Greju kuhinju, dnevni boravak, predsoblje i kupatilo, oko 40 kvadratnih metara. Prva dva meseca ložili su isključivo grane i grančice sa svog poseda, sa kojima do tada nisu znali šta da rade.
- Jedna korpica grančica je dovoljna da se skuva ručak. Istovremeno, ostvarena toplota se akumulira u bateriju – klupu, i onda greje satima. U prva dva meseca smo ložili tri puta dnevno. Ujutro, oko podneva zbog spremanja ručka, i uveče. Sa loženjem obično prestajemo oko 21 sat. Ranije smo, sa klasičnom peći, kada je hladno ložili i celu noć. Sada noću vatra ne gori. Masa peći, koja iznosi oko tri tone, održava konstantnu temperaturu u unutrašnjosti kuće, a naša kuća nije toplotno izolovana. Jutarnja temperatura je 18 stepeni, iako je loženje prekinuto pre 10 i više sati – napominje Zvonko Rakarić.
Ivana, koja se posebno bavi istraživanjima prirodnih načina gradnje, kaže da je peć napravljena od prirodnih materijala. Spoljašnji omotač je rađen od više slojeva smeše gline, lesa (porozna stena), lanenog ulja, prirodnih pigmenata kao i drugih prirodnih veziva.
- Glinu i les smo našli u našem okruženju na obroncima Fruške gore. Nekadašnje tradicionalne paorske peći koje su bile simbol vojvođanskih kuća su takođe predstavljale inspiraciju tokom gradnje. Koncepcijom peći smo želeli da ona bude sastavni i funkcionalni deo kuhinje, takođe želeli smo da “ognjište” koje je tradicionalno vezano za porodicu bude smešteno u kući, ali na jedan moderani funcionalan način. Naša deca stalno su kraj peći i na klupi – kaže Ivana.
Na cenu ovakve peći utiče cena materijala i izrade. Najveći deo peći može biti od metala, ali i od cigala i od gline, peska i sličnih materijala. Najmanja cena peći je ukoliko je neko sam izradi, od materijala koje ima ili nađe na otpadima. Rakariće je njihova peć koštala manje od 10.000 dinara.
Izvor: telegraf.rs
