Kako njegovati orhideje

Orhideje su već dugo godina simbol ljubavi i pažnje, mogu da se nose na reveru ili upletene oko glave pri mnogim svečanostima. Većina orhideja i nemaju miris, ali njihova lepota i elegantne boje čine nosioca ponosnim, što baš i nije slučaj kada neko nosi karanfil.

One u sebi nose lepotu koja se ogleda u spektru svetlih i veličanstvenih boja. Njihova stabljika se može poseći, i vrlo se lako mogu staviti u vazu. Orhideje će privlačiti pažnju na sebe dok sobu budu činile svetlijom i živopisnijom spektrom svojih boja i oblika. Kako bi što duže ostale sveže, morate da naučite kako da ih adekvatno održavate.

Uputstvo

Zalivajte orhideje. Temeljno ih zalivajte i dozvolite da se zemlja osuši između zalivanja. Kada cvetaju, biljkama treba više vode. Prskajte lišće između zalivanja, ali izbegavajte prskanje direktno po cveću jer će ih to učiniti podložnim za nastanak korova od kojeg će istrunuti. Održavajte jednak nivo vode i nikad ne dopustite da se zemlja potpuno osuši. Izvadite unutrašnji uzgojni lonac iz dekorativne saksije, potopite je u sudoperu ili u kadu ukoliko imate nekoliko. Sipajte hranu za orhideje u bokal i nalijte dovoljno vode da prekrije dno. Sačekajte da se voda u potpunosti upije pre nego što je prespete u dekorativnu posudu. Nikad ne dozvolite da pliva u vodi, jer će to ubiti biljku. Orhideje se ne sade u zemlju, već u školjku kokosovog oraha, kinina ili plutnjaka. Njihov koren raste sa vrha, a ne sa dna kako je to običaj kod većine biljaka. Takođe izbegavajte prekomerno dolivanje vode u zemlju biljke gde raste novo lišće, jer može istrunuti.
Održavajte odgovarajuću temperaturu, najbolje je 18-30ºC. Za kratko vreme, one se mogu odupreti temperaturnom odstupanju od 16 do 37 ºC, ali ne podnose najbolje temperaturne promene. Hladnoća će učiniti da lišće požuti i na kraju otpadne. Ukoliko se ovo desi, uklonite požutele listove i nastavite da je normalno negujete. U toku zime, ne hranite biljku. U kasno proleće, počnite da dodajete adekvatno đubrivo pri svakom drugom zalivanju, koristeći 1/3 normalne koncetracije.

Pazite na nove mladice. One će se razviti u obliku novih grančica niklih iz korenja starih. Pri normalnim uslovima, novo rastinje može biti veće od pređašnjeg pre nego što bude spremno za novo cvetanje.

Održavajte cvetove. Vreme za branje cvetova počinje u kasnu zimu, obično u februaru ili martu. Cvetovi obično traju od 4 do 12 nedelja. Kada cvetovi izblede, odsecite vrh na 1/8 centimetra od mesta gde su listovi krenuli da blede. Hladne noćne temperature (za 5 stepeni niže od dnevne) će pokrenuti cvetanje. Uz adekvatnu negu, biljka će rasti i cvetati svake godine.

Hranite orhideju. U toku zime, ne hranite biljku. U kasno proleće, počnite da dodajete adekvatno đubrivo pri svakom drugom zalivanju, koristeći 1/3 normalne koncetracije. Novo rastinje će se razviti u obliku novih grančica niklih iz korenja starih. Pri normalnim uslovima, novo rastinje može biti veće od pređašnjeg pre nego što bude spremno za novo cvetanje.

Presadite ih ukoliko je neophodno. Sve orhideje vole da su u zemlji sa korenjem koje izbija iz zemlje. U svakom slučaju, kako biljkama rastu nove stabljike, one naposletku mogu prerasti svoj uzgojni lonac. Pažljivo presadite vašu biljku u veći uzgojni lonac sa poroznom sredinom i dobrom drenažom. Kada je zalivate, pomerite unutrašnji uzgojni lonac iz spoljašnje saksije, uverite se da je sva voda istekla kroz rupice na dnu, i onda je presadite.

Pri sađenju orhideja koristite odgovarajuće plodno tlo (humus). One obično uvenu ukoliko ih posadite u običnu zemlju. Većina orhideja su epifitne biljke i zahtevaju potpuno drugačiju zemlju od ostalog kućnog bilja. Epifitne biljke imaju jako mesnato korenje kojima se vezuju za drveće ili koru odakle absorbuju vodu i hranjive sastojke. One najbolje uspevaju na plodnom humusnom tlu ili ako su vezane za koru ili oblutak. Jedan od najboljih načina da ubijete epifitnu orhideju jeste da je zasadite u običnu zemlju. One zahtevaju plodno tle sa vrlo dobrom provetrenošću i drenažom. Kupcima su dostupne kutije u kojima se čuvaju orhideje, a takođe pakovanja sa orhidejom se mogu i napraviti korišćenjem grančice paprata, vulkanskog kamena, drvenog uglja, kore jelinog drveta ili neke od ovih kombinacija.

Nabavite pogodnu posudu. Posuda može da bude plastična ili glinena, iako je glinena pogodnija zbog svoje poroznosti. Ukoliko koristite glinenu posudu, povećajte rupu za drenažu ili napravite nove rupice sa strane (pri dnu) posude. Koliko redovno će biti potrebno navodnjavanje i đubrenje zavisi od vrste posude i humusa.

Redovno provetravajte prostoriju. Dovoljno dobar protok vazduha je izuzetno važan za zdravlje vaših orhideja. Ovo će pomoći orhidejama da se zaleče ukoliko ih napadnu gljivice ili paraziti. Prohodnost vazduha igra veliku ulogu u prevenciji od ovih vrsta zagađenja tako što održava lišće i cveće suvim.
Biranje orhideje

Orhideje koje su pomenute su predodređene da rastu u kući zbog njihove prilagodljivosti većini uslova, brzog rasta, dostupnosti i njihovog prelepog cveća. Kupite biljke koje već imaju iznikle cvetove, jer može proći i do 5 godina pre nego što iz mladice nikne nov cvet. Izaberite orhideju koja će biti u skladu sa uslovima za rast u vašem domu, jer za svaku vrstu orhideja su potrebni drugačiji uslovi. Uvek pročitajte uputstvo za uzgajanje kako bi bili sigurni da ta vrsta orhideje odgovara uslovima u vašem domu.

Phalaenopsis vrsta: Poznate su još i pod nazivom ’’noćni leptiri’’; ovo su jedne od najelegantnijih orhideja za kućno uzgajanje. Širok spektar živopisnih boja kod njihovih cvetova ostaje svež i po nekoliko meseci. Cvetanje kreće u zimu ili rano proleće i treba im manje svetlosti nego što je to slučaj kod ’’Cattleya’’ orhideja, a i lako se prilagođavaju većini uslova u kući.

Cattleya vrsta: Ove orhideje se najlakše prepoznaju jer se najčešće nose na haljinama i imaju cvet koji može trajati od 4 do 6 nedelja. One najčešće cvetaju jednom godišnje, u proleće, ili venu i tada zahtevaju duplo više svetlosti nego ’’noćni leptiri’’ kako bi se prilagodile uslovima u kući.
Dendrobium vrsta: Ove prelepe orhideje imaju dugačke, dražesne cvetove koji su obično bele boje ili boje lavande, a moguće je i smenjivanje ove dve boje u periodu od jeseni do zime. Njihovi cvetovi mogu ostati otvoreni 3-4 nedelje. One su jedne od najjednostavnijih biljki za održavanje.

Paphiopedilum: Popularno ime za ovu vrstu orhideja je i Damska cipelica, zato što treći list ima oblik koji podseća na damsku cipelicu. Kesica funkcioniše tako što zarobi insekte koji su onda prisiljeni da se penju pored prašnika, iza kojeg sakupljaju polen. Listovi su najčešće atraktivni, prošarani su zelenim i belim ili samo zelenim bojama. One zahtevaju dnevnu svetlost, ali ne i potpunu izloženost suncu. U kući, držite ih kraj istočnog, zapadnog ili zatvorenog prozora na južnoj strani. Sobna temperature je idealna za njihov razvoj. One najviše cvetaju na gore pomenutim temperaturama.

Saveti:

Jedan od najlakših načina da ubijete orhideju jeste da je ostavite u posudi punoj vode. Učestalost zalivanja zavisi od vrste orhideje, humusa, osvetljenosti, karakteristika posude i temperature.

U globalu, kada orhideje aktivno rastu, zalivajte ih jednom nedeljno i pustite da se malo osuše pre nego što ih opet zalijete. Pri svakom zalivanju, sipajte dovoljno vode tako da prodre do samog dna posude.

Đubrenje: Orhideje zahtevaju redovno đubrenje kako bi normalno rasle i cvetale, ali prevelika količina đubriva može brzo oštetiti biljku. Đubriva rastvoriva u vodi su napravljena isključivo za orhideje su dostupna u većini ’’garden centara’’ i laka su za upotrebu.

Dodajte rastvorljivo đubrivo jednom mesečno, kako je objašnjeno u uputstvu. Razblaženo đubrivo se može koristiti za zalivanje biljke jednom nedeljno u sezoni rasta. Svakog meseca, koristite čistu vodu kako bi isprali posudu od nagomilanih soli iz đubriva .

Nakon cvetanja, kada listovi prestanu da rastu, smanjite zalivanje i upotrebu đubriva sve dok ne počnu da rastu novi listovi.

Upozorenja

Orhideje su podložne mnogim insektima i bolestima.

Osim uobičajenih parazita podložne su i biljnim vašima i štitastim vašima. Štitaste vaši se najčešće zakače na poleđinu listova, i izrazito prekrivene biljke bi trebalo baciti.

Fizičko uklanjanje štitastih vaši i naknadno prskanje biljke u nezreloj fazi sa hemijskim sprejevima mogu pomoći kod blago prekrivenih biljaka. Puževi mogu da se hrane pupoljcima, cvetovima, listovima i krhkim stabljikama

Bolesti koje su uobičajen problem kod orhideja uključuju tačke na listovima, spaljene listove i razne gljivice kao što je crni koren. Još jedan uobičajen problem je nemogućnost cvetanja, što se obično javlja usled loših uslova za rast, pogotovo kod nedostatka svetlosti i/ili đubriva.

Virusi su trenutno neizlečiv problem i teško se mogu razlikovati od gljivičnih infekcija. Traženje saveta od strane profesionalca je uvek dobra ideja ukoliko sami niste sigurni. U slučaju da su vam orhideje zaražene virusom, momentalno uklonite biljke i dezinfikujte posude ukoliko planirate da u njima držite nove biljke.

Izvor: kakopedija.com